Култура
Вршац је један од најстаријих градова у Војводини. Дуга и богата традиција и бурна прошлост оплеменили су овај град и околину вредном и по много чему јединственом културном баштином.

Стварањем градског насеља, почињу да се развијају разноврсни облици културног и иметничког живота. У Вршцу су, током протекла два века, живеле многе значајне личности из културе, уметности, политике и науке, а своју делатност обављале бројне установе и удружења. Они су својим делима обележили периоде у којима су стварали и на најлепши начин прославили име града из кога потичу.

Прошлост града одликује континуиран, интезиван културни развој, који бележи читаве духовне кругове уметника, велику позоришну традицију и перманентни књижевни живот. Ово богато наслеђе у домену културе и образовања, град и данас успешно обнавља и наставља преко удружења уметника, сликарских колонија, музејских експозиција, позоришних представа, активности библиотеке везане за читалачку публику, мултимедијалних презентација, бројних савремених песника и прозаиста...

Вршац је град који и данас задивљује својом вековном архитектуром, и сакралном и профаном. Град "под кулом" се и даље урбанизује у складу са савременим захтевима човека овог времена, са тежњом да се задржи старо језгро и архитектонски дух града.

ИНСТИТУЦИЈЕ

Вршац је првенствено град значајних културних установа, које по својим фондовима, обиму делантости и значају прелазе његове оквире и спадају у значајније културне установе Србије.
Музеј - Градски музеј у Вршцу је музеј историје града. Предмети су почели да се прикупљају 1882. године, када је Градско представништво вршачке муниципије, на предлог Јулијуша Фриша, донело закључак о оснивању Музеја. Повод је било откривање велике оставе римског новца цара Константина из IV века у Великом риту, знатне нумизматичке вредности. На седници Градског савета донет је и Закључак да се одобрава Едуарду Ритингеру (познати колекционар археолошког и нумизматичког материјала) да на том локалитету преузме археолошка ископавања.

Општински музеј је отворен 26.01.1898, циљ је био прикупљање материјала о прошлости Вршца, да би 1900. био проширен на прикупљање материјала из целог подручја око доњег Дунава. Године 1905. купљена је зграда забавишта за потребе Музеја и Библиотеке, у тој згради Музеј се и данас налази (раде заједно до 1947.). Поред већ постојећих збирки Археолошке, Историјске и Нумизматичке, формирају се 1909. Етнолошка и Природњачка, а 1910. и Уметничка збирка.

У периоду од 1887-1942. године у музеју ради Феликс Милекер. Неуморно је радио на проучавању археологије и историје, прикупљању материјала. Резултати његовог рада значајни су и на публицистичком плану, има око 300 објављених радова. Пред почетак II светског рата најзначајнији предмети из Музеја склоњени су у трезор Народне банке. Музеј је после смрти Феликса Милекера 1942. био је затворен, да би по ослобођења 1945. почео поново да ради а за управника Музеја постављен је Растко Рашајски, који преузима музејске збирке и почиње са радом.

Музеј је завичајно-комплексног типа са одељењима за археологију, историју, нумизматику, етнологију, природњаштво и уметност. У свом фундусу има око 250.000 предмета и нема сталну поставку. Године 1987. Музеју је додељена зграда "Конкордија" за реализацију сталне поставке чији процес је успорен у недостатку средстава. У власништву Музеја налази се и зграда "Апотека на степеницама" која има својство споменика културе . У овом простору налазе се сталне поставке: "Из историје здравствене културе јужног Баната", "Сећање на Пају Јовановића" и легат академског сликара Зорана Петровића.

Библиотеке - Одлуком Магистрата крајем 1887. године основана је Градска јавна и школска библиотека, данас је то Градска библиотека. Оснивач ове библиотеке и њен први библиотекар био је Феликс Милекер (познати историчар и археолог, писац великог броја књига и студија). До 1947. године Градска библиотека и Музеј раде као јединствена установа под једним кровом, а након тога као посебне установе, од када почињу да знатније проширују своју делатност. Самостална, након седам промењених адреса, педесетих година овог века, Градска библиотека је смештена у данашњу зграду на Светосавском тргу бр. 2.

Писани трагови говоре да је још 1820. основана читаоница-билбиотека Богословије. Касније (1846) раде и Српска читаоница, Општа радничка читаоница, а 1886. Наставничка библиотека. Једна од најзначајнијих је Српска занатлијска читаоница коју је основао Лаза Нанчић 1884. а од 1897. ради и Српска ратарска читаоница. Изузетно важно за рад ових библиотека је да су оне имале и образовну функцију, јер су организовале бројна предавања. Имале су и важну улогу у друштвеном животу свога чланства, јер су приређивале забаве, излете и другарске вечери.

Поред ових радило је и неколико библиотека за немачко и мађарско становништво. Посебно треба истаћи да је граду било и неколико врло значајних приватних библиотека (Јосип Новак, породица Цијук, Ђорђе Нешић, глумац Андра Лукић), чије се књиге још могу наћи у фондовима данашње Градске библиотеке.

Најстарија књига у библиотеци датира из 1496. године у којој су објављена педагошка писма. Треба поменути и књиге из Стеријине личне библиотеке, прво издање Басни Доситеја Обрадовића, Номоканон штампан у Лавову 1646. године, као и Шеријатско право које је остало у Вршцу још из доба Турака. Чува се и рукописна хроника италијанског града Вилла Цастеиони, писана у периоду од 1424. до 1670. године.

Библиотека има дечје одељење и одељење за одрасле, као и читаоницу. Корисницима услуга доступни су фондови: белетристике, дечије књиге, стручне књиге, старе књиге, завичајне књиге, као и издања немачких, мађарских, румунских, енглеских, руских и француских књига. Овај богати фонд Градске библиотеке у Вршцу користе и грађани суседних општина: Бела Црква, Пландиште и Алибунар.
Биоскопи - Панораме су настале у Енглеској, крајем 18. века, то су биле слике великих формата, постављене са унутрашње стране кружне просторије/грађевине. У центру круга налазио се подијум по коме су посетиоци, лагано шетали дуж ограде и посматрали постављене слике. Касније су панораме усавршене па су се оне кретале а посетиоци стајали/седели, то је стварало илузију кретања. Панорама Антона Фишера, налазила се у буди на градском тргу, приказивала је лепоте Париза. Слике природе нудио је М.Хорц 1866. у хотелу "Клингер" који се налазио на главном тргу. 1892 године "Фотопластичарска краљевска панорама", између осталих, приказала је стетоскопију из Вршца коју је урадио вршачки фотограф Емил Аберле. Последња панорама приказана у Вршцу била је 1905. године.

Паноптикуми су уз помоћ посебних наочара које су носили гледаоци, стварала илузију сличну Панорами. У стереоскопским кабинетима посетиоци су слике гледали кроз окуларе посебних апарата које су давале утисак тродимензионалности. Диораме су биле још занимљивије јер су имале покретне слике. Било је посебних представа за господу, за даме, децу или читаве породице.

Већ 1897 године вршчанин Антон Јозеф Албах у својој панорами у кафани "Код винове лозе" поред слика понудио и репродукцију песама, са гласом оперске певачице Султане Цијук, на новом светском чуду технике - "Едисонов фонограф". Антон Јозеф Албах, из Вршца, тражи и добија 6. октобра 1896. године одобрење мађарског Министарства унутрашњих послова да може на територији ове краљевине приређивати кинематографске представе (са пројекцијама почиње тек годину дана касније!).

Јула 1897. године новине су најавиле представу сензационалних покретних слика "цинематограпх" у редусткој Сали. Карло Браун убрзо приказује Едисонов кинематограф са филмовима "Породична сцена", "Процесија" и "Бициклист". Убрзо покретне слике потискује остале видове атракција тако да представе кинематографа, биоскопа, Едисоновог театра, почињу да се приказују свакодневно.

1910. године у Вршцу се отвара стални биоскоп власника А.Шислера, у већ поменутој Сали "Код винове лозе". Крајем исте године почиње са радом и биоскоп у хотелу "Барош", власништво Антона Галамбоша.

Током година отварали су се нови биоскопи а стари престајали да раде. Тако је у другој половини 20. века у Вршцу било две биоскопске дворане, Раднички биоскоп у згради Радничког дома у Стеријиној улици а други - Градски бископ који се налазио на Тргу победе, срушен крајем 60 година и пресељен у зграду "Ватрогасног дома" на почетку Стеријине улици, а престао је да ради када је и та зграда срушена крајем 70 година.

Од 2006. године у Вршцу постоје две биоскопске сале - „Синема клуб“, који послује у оквиру Културног центра „Вршац“, и Конгресно-музичка дворана центра „Миленијум“. „Синема клуб“ је ове године радио само до јула месеца због обавеза према другим пројектима, али и због веома мале посећености. Капацитет од 70 места последњи пут био је попуњен када се приказивао домаћи филм „Ми нисмо анђели 3“. У Конгресно-музичкој дворани углавном се приказују домаћи филмови, четири пута месечно, за око 40 гледалаца (од 540 места).
Позориште - Прва позоришна представа приказана је 1773. године од стране уметника из Темишвара. 1777. године Вршац је био најнасељенији град у Банату. Више од 100 година у згради магистрата одржавале су се позоришне представе.

1847. године Акционарско друштво је изградило хотел "Конкордија" са великом салом на спрату за концерте и позоришне представе. 1861. године у Вршцу је формирано друштво за Српско народно позориште, које је имало 170 чланова а радило је до првог светског рата 1914. године.

Уметничко одељење Министарства просвете 1920. године на чијем се челу налазио књижевник Бранислав Нушић, закључило је да се у Банату оснује професионално позориште, а избор је пао на Вршац - Стеријин град. Савет града основао је Градски позоришни одбор, а на седници Савета града, донета је одлука о оснивању Покрајинског банатског позоришта "Стерија" са седиштем у Вршцу чији је први управник Михајла Хаџи Димића.

За време рата позориште није радило, али је већ 2. јануара 1945. године донета одлука о оснивању Народног позоришта "Стерија". Од тада па све до данас Народно позориште "Стерија" није прекидало свој рад. Позориште је гостовало у многим европским земљама: Немачкој, Аустрији, Мађарској, Румунији, Украјини, Словачкој и у свим републикама бивше Југославије. Учесник је многих позоришних фестивала у земљи и иностранству. Никада није учествовало на Стеријином позорју.

Поводом обележавања 200 година од приказивања прве позоришне представе на српском језику 1993. године организован је Фестивал класике "Вршачка позоришна јесен" чији је оснивач Општина Вршац, који има међународни карактер. На фестивалу су до сада учествовала позоришта из Румуније, Русије - Академија позоришне уметности "ГИТИС" Москва.
Штампарство и издаваштво - Почетком рада штампарије Едварда Кирхнера 1856. године почиње вршачка издавачка и штампарска делатност. Штампарија је радила до 1942. године. Друга штампарија је почела са радом 1881. "Ветла и Веронића" а трећа 1890. Милана Касановића, када се нагло повећа број штампарија, тако да их 1918 има двадесетак и све штампају на више језика, неке чак и на хебрејском. Забележено је да је 1898. године излазило чак 12 различитих недељних листова.

У таквим условима развила се веома плодна издавачка делатност. Први вршачки лист је "Wерсцхетзер Гебиргсботе", а прве српске новине "Вршачка кула" издају се 1867. (са више прекида штампају се и данас). Најдуже је излазила "Војводина" безпрекида 23 године.

Издавачка делатност у Вршцу после II светског рата одвијала се једно време искључиво на румунском језику. На српском језику обновљена је издавачким програмом "Угао", Клуба писаца Вршац, а од 1972. ову делатност наставља "Књижевна општина Вршац", познатија као КОВ.
КОВ - То је организација стваралаца књига, (писаца и графичких уметника, с једне стране и корисника књига, грађана, школске и студентске омладине, с друге стране. Њени чланови могу бити сви грађани Србије, а почасни чланови су писци других земаља који су својим радом задужили КОВ и Вршац. То су између осталих: Сангвинети, Марк Стренд, Милорад Павић, Х.М.Енценсбергер, Миодраг Павловић, Чарлс Симић, Мишел Деги, Стефан Аугустин Дојнаш, Тадеуш Ружевич, Ален Гинзберг.
Књижевни живот - Половином 18. века зачиње се у Вршцу један дуги континуитет литерарног стваралаштва, у оквиру којег су временом потекла многа позната имена.

Владика вршачки Јован Георгијевић бавио се писањем поезије а Архимандрит манастира Месић, Викентије Љуштина познат је по: "Талијанкска граматика", "Кратка историја манастира Месић" и "Кратка историја манастира Златица" које су објављене у Пешти 1798. године. Вршчанин, Јоахим Хедл пише и објављује песме на латинском и немачком језику крајем 18. века.

Јован Стерија Поповић (1806-1856) свакако је и један од најзначајнијих личности рођених у Вршацу, али и у српској књижевности. Истакао се најпре као драмски писац (комедиограф), бавио се национално-историјским темама, изражаво је време и средину свога доба. Ликовима Кир Јања, Фема, Ружичић, Винка Лозића и др. овековечио је свој родни град. Као министар просвете, један је од утемељивача позоришног живота у Београду, а иницирао је и оснивање "Друштва српске словесности" (Српске академије наука и уметности) и Народног музеја. Написао је више уџбеника и поставио темељ модерном српском школству.

Лекар Гаврило Пекаровић писао је добре јпесме, али је остао познат као аутор "Чадољуба", прве књиге о неговању деце код нас.

У 19. веку основано је удружење младих књижевника "Српска слога банатска", једно од првих књижевних удружења код нас. У Вршцу живе и раде многи писци, активни и као сарадници многић часописа и листова, међу њима су најпознатији Лаза Начић, Јаша Томић, Душан Малушев, Стеван Бенин, а после II Светског рата једно од највећих имена песништва наших време, Васко Попа.
Ликовно стваралштво - Први познати сликат у Вршцу је зограф традиционалног знања Недељко Поповић, као и Василије Недељковић који се и потписивао као "зограф вршачки". Далеко познатији је Никола Нешковић, Стеријин деда, на позив владике Јована Георгијевића долази и настањује се у Вршац а најзначајније дела су му, поред више икона, урадио је иконостас капеле Владичанског двора и рукописао и илуминирао познати Дечански параклис. Крајем 18. века у Вршцу раде и чувени мајстори српског барока Теодор Илић-Чешљар и Теодор Крачун.

У 19. веку у Вршцу раде и Павле Ђурковић (иконостас Саборне цркве), Арсеније Теодоровић (иконостас Мале цркве), Аксентије Јанковић (познати портретиста српског класицизма), као и познати румунски сликар Николаје Попеску. Паја Јовановић (1859.1957) представник је академског реализма, сликао је мотиве из народног живота, националне историје, а бавио се и религиозним темама. Познат као портретиса, оставио је небројене портрете широм света, добитник је највиших домаћих и страних признања. Својим "Триптихоном" овековечи је Вршац, оставивши трајно уметничко сведочанство о животу у свом родном граду.

Међу познатимс ликарима прве половине 20. века треба истаћи: Ивана Радовића, Светислава Вуковића, Карела Направника (врсни цртач, илустратор и сликар).

У Вршцу ради Клуб ликовних уметника "Паја Јовановић" у оквиру кога ради Секција УЛУВ, успешно ради велика група младих слика и вајара. У Врашцу је 1994. године установљен и одржан Први бијенале младих у Србије, одржавао се сваке друге године до 2004. године.
Културно-просветна заједница општине Вршац - основана је 1959. године као самостална ванстраначка организација чији је циљ развој културе и фактора друштвеног преображаја, подстицање и задовољавање појединачних и заједничких културних потреба грађана.

Вршац као мултинационална средина, има 10 културно-уметничких друштава у граду и сеоским срединама румунске националне мањине. Своју културу, језик и идентитет исказују кроз музичке и фолклорне активности, а најуспешније су аматерске позоришне сцене. Мађарска национална мањина организована је у два културно-уметничка друштва. Кроз више секција веома успешно сарађују са осталим удружењима у Војводини, учествујући на фестивалима и такмичењима. Етничка група Рома делује и ради у Културно-просветном друштву у граду.

Културно-просветна заједница је организатор свих такмичења, смотри и фестивала из области сценске, културно-уметничке и музичке делатности. Она је организатор Међународног фестивала фолклора "Вршачки венац" заједно са Савезом аматера Србије, Савезом музичких друштава војводине и Општином Вршац (1993). Прихваћен и верификован у Министарству културе Србије, "Вршачки венац" је једина међународна манифестација ове врсте у земљи. Чланица је и међународне организације фолклорних фестивала и народне традиције ЦИОФЕ.
Културно уметничка друштва у Вршцу су:
“Жарко Зрењанин” (Лазе Нанчића 12)
“Лућафарул” (Трг Николе Пашића 15)
“Петефи Шандор” (Дворска 17)
“Пензионер” (Жарка Зрењанина 28)
“Грозд” (Трг победе 3)
  • informator
  • banner_prenos
  • Регистрација стамбених заједница
  • Регистрација стамбених заједница
  • E uprava
  • Objedinjena procedura
  • FFS
  • banner_Uvid
  • LAP